24.12.2012.

VIŠI VODONICI I ČOVEKOVA TELA

Jedno razmatranje “večne teme” u skladu sa mojim sadašnjim razumevanjem.
I još jedan deo u priči o traganju: 


ČETVRTIM PUTEM - pdf

Piše: Jelena

Prema ezoterijskim učenjima čovek poseduje četiri tela: fizičko, emocionalno (astralno), mentalno i kauzalno. U terminologiji Četvrtog puta koriste se izrazi prvo, drugo, treće i četvrto telo, odnosno kesdjan- telo za astralno i telo višeg bića (Higher Being Body) za mentalno, kako ih G. naziva u “Belzebubu”.  Za razliku od mnogih drugih disciplina, Četvrti put uči da čovek 1, 2 i 3 poseduje samo fizičko telo potpuno razvijeno i organizovano, a da preostala tri postoje samo kao potencijal. Šta to konkretno znači? 


Da li je potrebno da stvorimo neke misteriozne dodatke ni iz čega? U stvari, ako odustanemo od pokušaja da spolja napipamo neke nove izrasline i umesto toga usmerimo pogled unutra, uočićemo već sada kretanje živo kao u kapljici vode ispod mikroskopa. Razaznaćemo mnoštvo osećaja, koji se neprestano smenjuju, reagujući na spoljne podsticaje i hemiju organizma. Pogledajmo dublje i prepoznaćemo neprekidan tok mentalne energije, koja neprestano menja pravac. Međutim, dok naše fizičko telo predstavlja svrsishodno jedinstvo sa finom, funkcionalnom povezanošću između i najmanjih delova, koji svi služe celini, nikakva slična organska povezanost ne postoji između naših osećanja ili naših misli. One izranjanju nasumično, sledeći mehaničke reakcije, međusobno nepovezane i rasute, „komadići“ emocionalne i mentalne supstance, nezavisni jedni od drugih, koje i najmanji spoljni potres dovodi do sasvim nasumičnog kretanja. Ako bismo pokušali da ih zamislimo kao telo, bila bi to amorfna masa, iscepkana i rasuta, u kojoj neprestano dolazi do ogromnih gubitaka usled „eksplozija“ iznenadne ljutnje, stvaranja „virova“ nekontrolisanog maštanja uz ogroman otok energije i formiranja „naslaga“ od nataložene uvređenosti, sujete i iluzija. U nerazvijenom stanju svaka naša misao i osećanje je odvojena i nezavisna od celine i predstavlja odgovor na uticaje spolja, a iznutra ne postoji ništa organizovano što bi moglo da se odupre stimulansima života i našim mehaničkim reakcijama na njih. Setimo se da je G. gotovo čitav svoj sistem postavio kao materijalan i slobodno nastavimo sa ovom analogijom. Latinska reč za telo - „corpus“ -  nas usmerava na isti trag: ona sadrži i značenje „celina, jedinstvo“.

Tako bi odgovor na goruće pitanje o tome, da li čovek poseduje suptilna tela ili ne, možda mogao da potraži put između dva ekstrema materijalizma i new age-a. I da i ne. Posedujemo sve što je potrebno za stvaranje viših tela, ali na nama je da tu spupstancu organizujemo u svrsishodnu celinu uz takvu finu interakciju između njenih delova kakva već postoji u našem fizičkom telu. Postepeno stvaranje ovih tela se verovatno može povezati sa ostvarenjem stanja svesti, mogućih čoveku - samosvesti i objektivne svesti - i Pravog Ja – Volje. Takođe se verovatno može povezati sa uspostavljanjem stabilnije veze sa Višim emocionalnim centrom i Višim intelektualnim centrom. Možemo razmišljati o njima vozilima, neophodnim da bi se manifestovala ta viša svojstva.

Četvrti put uči da je čovek kakav jeste potpuno obrnut od onoga što bi mogao i što bi trebalo da postane. Kod pravog čoveka individualizovana Volja upravlja mišljenjem, koje sledi svesnost, mišljenje i inteligencija rukovode emocijama, koje pružaju motivacioni pokretač fizičkom telu.

Razvijen čovek ili Čovek koji ispunjava volju: svestan čovek 
- „Gospodar“ - ’Ja’ – Svest – Volja, 4. Telo    
- Misaone funkcije – koje slede svest i volju, 3. telo;      
- Emocionalna snaga i želje – koje slede misli i inteligenciju, 2. telo;                             
- Telo koje sledi želje i emocije, koje su predmet inteligencije, 1. telo;
 -Život

 Za razliku od pravog čoveka, kojim upravlja njegova individualizovana volja, čovekom-mašinom upravlja splet proizvoljnih životnih okolnosti. Fizičko telo prima slučajne šokove iz okruženja (čulne podsticaje), koji izazivaju emocionalne reakcije u skladu sa ranijim programiranjem. Ove emocionalne reakcije pokreću međusobno nepovezane „misli“ od kojih svaka kaže „Ja“, maskirajući se u volju. U ovom slučaju nema četvrtog tela, nema tela volje, tu je samo zbrka malih, konfliktnih, trenutnih volja, stimulisanih neuređenim emocijama i mislima.

Život -
-    Fizičko telo, automat, koje deluje prema spoljnim uticajima;
-    Osećanja, koja proizvodi automat;
-    Misli, koje potiču iz osećanja;
-    Različite i kontradiktorne ’volje’, stvorene željama.

U „Potrazi za čudesnim“ Gurđijev kaže: „Zamislite posudu ili retortu ispunjenu različitim metalnim parčićima. Parčići nisu povezani jedni sa drugima ni na koji način i svaka slučajna promena položaja retorte ili posude, svaki slučajni udar, koji ona primi, menja relativni položaj parčića u neredu. Ukoliko se retorta protrese, onda se parčići, koji su na vrhu, mogu pojaviti na dnu, a oni sa dna mogu isplivati na vrh. Ne postoji ništa stalno u položaju parčića i pod takvim okolnostima i ne može biti ničeg stalnog. To je tačna slika našeg psihičkog života, koji se menja svakoga trenutka. Svaki sledeći trenutak može promeniti položaj komadića, koji je na vrhu i postaviti na njegovo mesto drugi, koji je često njegova suprotnost. Nauka naziva to stanje parčića stanjem mehaničke miksture. Suštinska karakteristika interakcije komadića jednih sa drugima u tom stanju mešavine je nestabilnost te interakcije i njena varijabilnost.

Nemoguće je stabilizovati interakciju parčića u stanju mehaničke mešavine. Ali može se odigrati fuzija komadića; priroda parčića to čini mogućim. Da bi se to učinilo, ispod retorte se mora upaliti posebna vrsta vatre, koja će, zagrevajući i stapajući parčiće, najzad dovesti do njihove fuzije. Spojeni fuzijom na ovakav način, parčići neće više predstavljati mehaničku mešavinu, već stanje hemijskog jedinstva. I oni se više ne mogu odvojiti tim jednostavnim metodama, koje ih razdvajaju i čine da promene mesto dok su u stanju mehaničke mešavine. Sadržaj retorte je fuzijom postao nedeljiv, ’individualan’. To je slika formiranja drugog tela. Vatra, kojom se postiže fuzija, je u čoveku proizvedena trenjem, borbom između ’da’ i ’ne’ unutar njega
.“

Međutim, među mehaničkim ljudima nije retka pojava čoveka kod koga se fuzija odigrala spajanjem posebno naglašenih svojstava lažne Ličnosti, krutih pogleda na svet, isključivosti ili određenog fanatizma. Bez kontakta sa Višim centrima i Izvorom preko njih ova vrsta fuzije će rezultirati iskrivljenim oblikom bez empatije, zahvalnosti i poštovanja. Da bi se smer kretanja istinski promenio, potrebno je da se u čoveku obrazuje nešto, što čuva organsku vezu sa onim suštinskim u nama, nešto, što može da se odupre životu i može da kontroliše čoveka iznutra. Promena se tako ne može ostvariti odlukama Ličnosti da popravi neke stvari u sebi ili postane čvršća, odlučnija, emocionalnija ili humanija. Promena na jednom kraju izaziva sasvim neočekivane posledice na drugom. Autentična promena se odvija tako što posle duge prakse samo-posmatranja i osvetljavanja unutrašnjeg prostora Rad počinje da deluje u nama i, budući da sam predstavlja kristalizovanu, organsku celinu, počinje da uređuje unutrašnji prostor. Istinska promena odvija se onda, kada Ličnost pod uticajem posmatračkog Ja, sastavljenog od malih Ja, koja zajedno praktikuju Rad (zamenik nadzornika) počne da se povlači i postaje pasivna da bi Suštini omogućila razvoj. Tada umesto bitke malih Ja za prevlast i dominaciju i njihovih reagovanja na spoljne stimulanse, ona počinju da se pokoravaju unutrašnjem glasu i stavljaju svoj potencijal Suštini na raspolaganje.

Drugo telo tako ne može biti sačinjeno od delova Ličnosti, već samo od onog najautentičnijeg i najiskrenijeg u nama. I mada je reč o unutrašnjim, psihičkim procesima, oni se mogu izraziti merljivim odnosima. Pamćenje sebe, neidentifikovanje, uzdržavanje od unutrašnje konsideracije, neizražavanje negativnih emocija imaju sasvim konkretno, opipljivo dejstvo u našoj alhemijskoj fabrici i pokreću pregrupisanje elemenata.  
***

William James Thompson navodi još jedno važno opažanje u vezi sa višim telima:
Poređenje između brojeva vodonika, povezano sa različitom materijom tela i gorivom, povezanim sa višim centrima će pružiti jasniju definiciju njihovog odnosa. Smeštajući tela na različite nivoe na oktavi kreacije Gruđijev je dao narednu asocijaciju:  

Absolut
Svi svetovi
Sva sunca                      Četvrto telo         6 zakona     [H.6]
Sunce                           Telo višeg bića     12 zakona     [H.12]
Sve planete                   Kesdjan telo        24 zakona     [H.24]
Zemlja                          Fizičko telo         48 zakona     [H.48]
Mesec”
(William James Thompson, “J.G.Bennett‟s Interpretation of the Teachings of G.I.Gurdjieff: a study of transmission in the fourth way”)

Vodonici sa manjim brojem označavaju supstance bržih vibracija i suptilnije prirode. Usled nepravilnog rada naše “mašine” mi ne proizvodimo dovoljno finih materija. Tek Rad na sebi, u vidu “vatre”, koja zagreva parčiće u retorti i podstiče fuziju, će pokrenuti procese kristalizacije. Reč je o psihičkim procesima, tokom kojih se odvija razlaganje grubih supstanci i njihovo pretvaranja u fine.  Ovaj proces psiho-spiritualne alhemije je predstavljen u vidu dva svesna šoka u Gurđijevljevom opisu ljudske fabrike i transmutaciji materija u skladu sa Zakonom oktava (vidi “Četvrti put/ oktave ishrane”).

Uobičajen rad ljudske fabrike omogućava proizvodnju veoma malih količina viših vodonika, koji uglavnom bivaju brzo potrošeni pogrešnim radom “mašine”. Tek Prvi svesni šok – pamćenje sebe – omogućava da se oktava vazduha nastavi ka fa 24 i da alhemijska fabrika počne da proizvodi finije supstance, sposobne da manifestuju viša svojstva.

Kako ga Uspenski opisuje u “Četvrtom putu”, Drugi svesni šok je neophodan na mestu gde se mi 12 oktave utisaka i si 12 oktave hrane zaustavljaju u svom razvoju. Da bi se njihov razvitak nastavio potreban je šok – bočna oktava – putem koga bi se mi 12 oktave vazduha razvilo u fa 6, a si 12 oktave utisaka u do 6. Potrebna je fina energija 12. stepena, ona koju sadrže emocije. Međutim, u našem uobičajenom stanju samo negativne emocije dostižu potrebnu jačinu i Drugi svesni šok praktično znači rad na njima. Neidentifikovanje i praksa konstatacije u trenutku pojave negativnih stanja unosi svetlo u naš unutrašnji prostor, zaustavlja kompulziju i podstiče razlaganje negativnih emocija i oslobađanje energije dovoljno visokih vibracija. Verujem, dobar razlog da od srca zahvalimo svim “malim mučiteljima” i lažnim prijateljima, koje smo sreli u životu.
***
Sumnjam da će se dotok finih H ispoljiti kao dobro ispolirane čakre, svetleća aura ili sposobnost manifestovanja novog BMW-a. Moj je cilj daleko skromniji. “Da ovladam sobom” – rekao je jedan od Gurđijevljevih učenika na pitanje o cilju. “E, to je nešto u čemu Vam mogu pomoći.“  odgovorio je Gurđijev.

U čemu nam Rad u stvari može pomoći? 
Pokušajmo da to ustanovimo Radeći.

„Follow the path to the end, see what happens, see what changes
take place within you, and what light begins to dawn in you."
— Maurice Nicoll —

17.12.2012.

ČETVRTI PUT - SADAŠNJI TRENUTAK

THE PRESENT MOMENT  (januar 1966.)
J.G.Bennett

(http://www.gurdjieffdominican.com/presentm.html)

Sadašnji trenutak je naš život ili naša realnost. Izvan tog sadašnjeg trenutka sigurno postoji veća realnost, ali mi ne učestvujemo direktno u njoj. Naš sadašnji trenutak se otvara i zatvara. On može postati veoma malen, kada je sve prisutan tek fragment iskustva. Može se i otvoriti i mi možemo postati direktno svesni kako to čini. U terminima svesnosti, možemo biti svesni više ili manje i moguće je izaći izvan našeg sopstvenog iskustva i prodreti iza sopstvenog života. Ljudi obično razmišljaju o sadašnjem trenutku u terminima svesnosti, ali mnogo važnija strana ima veze sa odlukama i voljom. 

28.11.2012.

ČUDESNO SEME - DR VANDANA SHIVA

„Kada shvatimo da u prirodi i nama postoje unutrašnje snage samoorganizacije i sopstvene dinamike razvoja, tada stičemo sposobnost da dovedemo u pitanje prapagandu države i privrede i da se smejemo gluposti reklamnih strategija, koje žele da kolonizuju naše mozgove. I to onda zaista jeste „duhovna revolucija“. Jer šta je duhovnost? Duhovnost upravo i označava našu sposobnost da razvijemo unutrašnje resurse i da duhovno ojačamo protiv svih oblika nasilja i ograničenja, koji bi inače vodili do apatije, blokade i straha.“ 
Vandana Shiva

 
Prof. Dr Vandana Šiva, doktorka nauka kvantne fizike, indijska naučnica, feministkinja i harizmatična „Grass-roots“-aktivistkinja, pisac i traženi predavač, se već decenijama uz veliku kompetenciju i entuzijazam zalaže za očuvanje biološke raznovrsnosti, „nenasilnu poljoprivredu” i bori protiv plasmana genetski manipulisanog semena, patentiranja biljaka (pravo na intelektualnu svojinu nad semenom) od strane velikih agrarnih koncerna, hemijskog rata protiv prirode i uspostavljanja kontrole nad najvažnijim resursima od strane manjine. „Zemlja pripada svima nama. Ali neki veliki koncerni imaju iluziju da planeta pripada njima. Zagađuju atmosferu ugljendioksidom, zagađuju reke, grabe prirodne resurse.“

27.09.2012.

ČETVRTI PUT - O NASILJU III

  • Maurice Nicoll
    Commentaries V
  • IDEJA NASILJA U RADU
    Amwell 07.01.1950.

U mnogim prilikama smo govorili o nasilju. U vezi sa tim su u poslednjih nekoliko godina rečene mnoge stvari u vezi sa činjenicom da negativne emocije vode do nasilja. Čovek i žena, koji postanu plen negativnih stanja, počinju, recimo, sa samosažaljenjem, koje najzad vodi do nasilnih reakcija na događaje života. Moramo shvatiti da na dnu negativnih emocija leži nasilje. I budući da Rad tako mnogo govori o važnosti posmatranja negativnih stanja i neidentifikovanja sa njima, možete razumeti da je u stvari rečeno da treba da prevaziđemo nasilnog čoveka, nasilnu ženu u sebi.

21.09.2012.

ČETVRTI PUT - O NASILJU II



Maurice Nicoll
(Commentaries III


Great Amwell House, 31. maj 1947.
O NASILJU I RAZUMEVANJU   

Suprotstaviću Nasilje Razumevanju. Nasilje je antiteza Razumevanju. Sve nasilje ima svoje korene u nerazumevanju drugog. U Radu je rečeno da je razumevanje najmoćnija sila, koju možemo stvoriti i koju treba da kreiramo u svojim životima. Treba da stvorimo razumevanje. Pretpostavimo da se osećate nasilno prema drugoj osobi i zamislimo da je onda upoznate i razumete. Nećete više biti nasilni. Takođe je rečeno u Radu da sve nasilje svoje korene ima u negativnim emocijama. Ranije sam rekao da sve nasilje svoje korene ima u nerazumevanju. U tome nema kontradikcije. To jednostavno znači da negativne emocije ne vode do razumevanja, već do nasilja. Što ste negativniji, to ćete manje razumeti i to ćete nasilniji biti. I budući da Rad kaže da je razumevanje najmoćnija sila koju možemo stvoriti u sebi, jasno je da stalno gušenje u negativnim emocijama i uživanje u njima, može stvoriti samo negativne stvari. Razumevanje je pozitivna stvar. 

16.09.2012.

ČETVRTI PUT - O NASILJU

Maurice Nicoll
Great Amwell House, 11. septembar 1948.


KOMENTAR O NASILJU


Ideja Rada
 
Čovek ne može da „čini“ dok ne prevaziđe nasilnost. Nasilje uvek rađa nasilje. „Delovanje“ nasilnim sredstvima nije „delovanje“. Čitava istorija, koja je istorija zločina, pokazuje kako nasilje ne može da „čini“ u smislu Rada. Rat stvara rat.

KOMENTAR
 
Jednom prilikom Uspenski nam je jasno pokazao da sa ezoterijske tačke gledišta sve treba da bude urađeno na osnovu razumevanja kako se rade stvari i da to omogućava čoveku da ne deluje nasilno. Rekao je da to ne znači delovati iz sentimentalnih razloga, već na osnovu razumevanja koliko je prisiljavanje beskorisno. U vezi sa time je rekao da je moralno ponašanje ljudi mehaničko ili sentimentalno, jer se radi zbog ponašanja samog, a ne iz znanja zašto je takvo ponašanje neophodno. Čovek je treniran da se ponaša na određen način. U više prilika je govorio o mehaničkom ponašanju  za razliku od svesnog ponašanja. U slučaju mehaničkog ponašanja taj se čovek na taj način ponaša zato što mora to da radi, zato što ne može da prestane da to radi. To je mehaničko ponašanje, bilo da je dobro ili loše. On može zamišljati da se može ponašati drugačije, ali kada nastupi određena situacija, ponaša se onako kako to uvek čini. Svesno ponašanje je moguće samo ako je osoba posmatrala mehaničko ponašanje, koje leži u Ličnosti, i odvojila se od njega. Svestan čovek postupa u skladu sa razumevanjem šta je neophodno. Posedujući Volju, on može da se ponaša voljno. Ali mehanički čovek je pokretan spolja – to jest, spoljnim okolnostima – i on ne može da se voljno ponaša ni u jednoj pojedinačnoj situaciji iz nezavisnog izvora iznutra. Sada, dok god se čovekom upravlja spolja, on nije u stanju da prevaziđe nasilje. Uspenski je rekao: 

ČETVRTI PUT – O VOLJI V


Jednom dragom predstavniku „Ujedinjenog sindikata malih Ja“ za podeljeni san o drugačijem kvalitetu našeg bića, jedan od onih snova, koji nam budu poklonjeni kao podsećanje  na ono za čim u stvari tragamo. 

Naredni tekst zaokružuje ciklus o volji ...
i istovremeno započinje drugi o ...


Maurice Nicoll - Beleška o volji - izvod
Commentaries V

Ispričaću vam jedan svoj san, u kome mi je sasvim jednostavno pokazan pravac i stanje volje, koje mi je u to vreme izgledalo sasvim nemoguće da sledim ili čak samo dostignem. To mi je bilo pokazano tek posle prelaska određene barijere, jasno povezane sa onim što bi se moglo nazvati divljim čovekom samoljublja, praistorijskim čovekom (ili ženom) u nama. Ta barijera, koja predstavlja nešto psihološki – to jest, čovekovo biće – je bila slikovito prikazana kao uzani, duboki ambis, koji je bilo teško preskočiti i koji je bio ispunjen prastarim kostima. Važno je da shvatite da se nije bukvalno mislilo na pravi ambis i prave kosti. To je alegorija, čija je svrha bila da mi pokaže nešto. San je se odvijao na sledeći način:

23.08.2012.

ČETVRTI PUT – O VOLJI IV


KOMENTAR O VOLJI
Amwell, 21.09.1951.

Preuzeto iz: „Commentaries IV
Prevod: Jelena 


Rad uči da čovekovo biće karakteriše mnoštvenost. On takođe uči da čovek nema jednu volju, već mnogo volja. Možemo postaviti pitanje: da li ta dva učenja stoje u vezi jedno sa drugim? Da li su volja i biće zaista tesno povezani? Da drugačije formulišemo ovaj predmet – da li je volja manifestacija bića i da li tokom razmišljanja o tome šta je biće treba da razmislimo i o tome šta je volja? Sada, mora se priznati da nije lako shvatiti ideju bića. Čovek neodređeno može videti da sve ima biće i da različite stvari možda imaju različita bića i da je to ono što ih čini različitim. Možemo do nekog stepena shvatiti da se biće stene razlikuje od bića drveta i takođe da se biće hrasta razlikuje od  bića lava. Možemo preko volje priznati da je biće Čoveka verovatno različito od bića Božanskog Bića – šta god to značilo. Svejedno, značenje ideje bića ostaje nejasno. Da li bi to moglo da znači strukturu stvari? To bi bilo lakše videti. Da li biće stvari jednostavno zavisi od njihove strukture? Struktura stene je svakako različita od strukture drveta. Da li se onda može reći da je biće manifestacija i rezultat strukture i da, umesto da razgovaramo o toj iluzornoj stvari pod nazivom biće, možemo samo govoriti o njegovoj strukturi? Ako je to tako, izgledalo bi da se struktura javlja pre bića i predstavlja uzrok bića. Neki bi mogli misliti tako, oni, koji vide u vidljivom vide uzrok nevidljivog. Oni smatraju da prvo nastaje materija i da je uzrok uma: drugi misle da je um prvi i da je on uzrok materije. Bitka između ove dve tačke gledišta traje vekovima. Ona je nepomirljiva, dok se  oba ne približe kao neizbežne suprotnosti i istovremeno ujedine na drugom nivou mentalne vizije iza suprotnosti. Jedna misao nam pomaže da to učinimo. Ako kažemo da je materijalna struktura jedini uzrok razlika u biću, onda bi materija sadržala u sebi sve moguće kombinacije srtuktura za nastanak svih mogućih vrsta bića. Materija tada postaje magična baš kao i um i to dvoje izgledaju kao stopljeni u jednom kontinuiranom čudu, viđenom sa dve strane.


20.08.2012.

ČETVRTI PUT – O VOLJI III

Maurice Nicoll: 
KOMENTAR O VOLJI II
Nastavak: 
Prava volja dolazi od gore, sa višeg nivoa. Šta više znači? Tamo gde na našem nivou vidimo jednu stvar, na višem nivou postoje milioni stvari. Zamišljamo Volju kao nefleksibilnu, ali moramo da shvatimo da je Prava Volja beskonačno fleksibilna, da ima sposobnost
razlučivanja i konačno sadrži sve stvari i tako je upravljena ka punoći. To se u Jevanđeljima naziva πλήρωμα – punoća sveg značenja (grč: πλήρωμα – pleroma - punina, punoća, ispunjenost) je grčki pojam koji znači punoću božanskog, jedinstven božanski praizvor iz koga proizlaze sve emanacije života. Suprotan je pojmu "kenoma" koji znači prazninu, tamu i haos. U neoplatonizmu pojam ima značenje savršenosti inteligibilnog sveta ili božanskog bića, kome se suprotstavlja ograničenost, a time i konačnost čulnog sveta.wikipedia). U svakom slučaju, želim da pokušam da je objasnim na taj način. Prava Volja je puna novog značenja. Ona nije odsustvo stvari, negacija i odbijanje da se stvari urade. Njena prava priroda nije sadržana u rečima „Neću.“ „Hoću da razumem više.“ je bolja formulacija. Poznajete sterilnost ljudi, koji kao odgovor uvek imaju „neću“. Izgledaju kao da rano umiru u sebi usled te negativne ideje volje, koja ne izvodi novo značenje. Neativne stvari mogu da proizvedu samo negativne stvari.

09.08.2012.

ČETVRTI PUT – O VOLJI II

Maurice Nicoll: 
KOMENTAR O VOLJI II
Birdlip, 29. jul 1944.

Nastavimo sa komentarima o Volji sa stanovišta Rada. Neophodno je napraviti malu rekapitulaciju. Kako Rad uči, mi sada imamo samo različite volje mnogih Ja. Mi nemamo realnu, stalnu i stabilnu volju. Svako Ja nas za trenutak koristi i tako svako Ja govori na telefon – to jest, kroz naša usta – i govori najrazličitije stvari i naziva sebe Ja. Ukoliko postoji neka sumnja, neko oklevanje, ono što se izgovara je rezultat nekoliko volja različitih Ja. Taj rezultat odlučuje. On se naziva Volja, ali to nije Prava Volja. To je kompromis između različitih glasova, nalik parlamentu (speaking house). Konačni glas je rezultanta mnogih partija. On je rezultanta mnogih različitih volja i želja. To je stanje onoga, što nazivamo svojom voljom. Ona je rezultanta mnogih volja, mnogih različitih želja. Ali Prava Volja ne može biti rezultanta, jer je Volja u pravom smislu Gospodar i tako iznad želja života i svih Ja života.

U jednoj prilici G. je govorio o cilju. Postavio je ljudima pitanje šta je njihov cilj. Oni su naveli različite stvari – da žele da budu zauvek srećni ili da čine dobre stvari drugima i tako dalje. Neko je rekao: „Ja želim da vladam sobom.“ G. je odmah odgovorio da je to pravi cilj. „To je nešto, čime se bavi Rad. Tome mogu da vas naučim, ukoliko ste voljni da prođete kroz sve teškoće, koje se moraju prevladati da bi se to postiglo. Prava Volja je moguća, jer ona postoji u čoveku. Ona je Gospodar. Ali čovek je odsečen od nje.“

Gospodar – Pravo Ja – Prava Volja

Nadzornik

Zamenik Nadzornika

Mnoga Ja Ličnosti

06.08.2012.

ČETVRTI PUT – O VOLJI



Maurice Nicoll:
UVODNA BELEŠKA O VOLJI 
Preuzeto iz: „Commentaries II“
Prevod: Jelena  

Večeras bih želeo da govorim o Volji i značenju Volje. Da bi se adekvatno govorilo o Volji, neophodno je prvo govoriti o uticajima, koji dolaze od Zraka Kreacije. Već ste čuli da je jedan od predmeta ovog Rada dovesti sebe pod dejstvo novih uticaja putem određenog rada na sebi, određenih napora. Kada ne bi bilo novih uticaja, sa kojima se možemo povezati, Rad ne bi imao smisla. Kao što znate, Zrak Kreacije prikazuje različite uticaje, kako se spuštaju od vrha Zraka. Proučimo na trenutak te uticaje. (Često sam davao zadatak da se ti uticaji nacrtaju u obliku dijagrama.).

20.07.2012.

Deepak Chopra - Kvantna svest



Preuzeto: LINK
Prevod: Jelena

Nadam se da ću Vas u narednih sat vremena podstaći na promenu perspektive. Ono što bih želeo da Vam približim, jeste kvantno-mehanički model; ne samo model čovekovog tela, već Univerzuma, koji je naše kosmičko telo.  


Naše naučno razumevanje danas prolazi kroz promenu paradigme. Opažanje onoga, što je prava priroda materijalnog sveta, doživljava promenu. Do sada je interpretacija materijalnog sveta, uključujući naše telo, počivala bukvalno na sujeverju, sujeverju materijalizma, prema kome je čulno opažanje merodavno za ono, što doživljavamo kao stvarnost. Naravno, već i zdravi ljudski razum mi govori da to ne može biti: preko svojih čula doživljavam da je Zemlja ravna, u šta, naravno, više ne verujem. Doživljavam da stojim na nepokretnom tlu, pri čemu znamo da se ono vrtoglavo brzo okreće i juri kroz prostor brzinom od više hiljada milja na sat.  Moje čulno opažanje mi kaže da Sunce izlazi na istoku i kreće se preko neba itd. za šta, kao što je poznato, postoji bolje naučno objašnjenje.


06.07.2012.

FOTOGRAFIJE ENERGETSKOG POLJA





Polikontrastna-interferentna fotografija je ovdašnjoj javnosti postala poznata pre svega preko istraživanja na lokalitetima pretpostavljenih (i verovatnih) piramida u Visokom u Bosni i na Rrtnju. Na narednom linku možete poslušati predavanje dr Ljube Ristovskog o rezultatima rada sa ovom novom tehnologijom.  

Ova kamera ipak ne beleži samo energetske obrasce u prostoru. Njena prvobitna namena je bila da učini vidljivim bio-polje i energetske tokove u ljudskom telu.

01.07.2012.

EPIGENETIKA – MEĐUĆELIJSKA DOŠAPTAVANJA

„Sve, što jeste, jeste samo zato što komunicira sa svime.Ništa nije za sebe, sve ima svoju egzistenciju u Drugome!“- Dalaj Lama -


Piše: Jelena
U skladu sa slikom o čoveku kao o nekoj vrsti biohemijskog robota programiranog genima, danas se i lečenju po pravilu pristupa kao popravci kompjutera. Nasleđeni genetski program određuje osnovne performanse, dok se zastoji, nastali neredovnim čišćenjem ’cookies’, ’internet temporary files’ (čije se redovno unošenje u ’mašinu’ svesrdno podstiče preko svih medija) otklanjaju pritiskom na taster „operacija“ ili „antibiotici“, koji u bespoštednoj borbi protiv mikroorganizama pobiju i većinu neophodnih bakterija, sa kojima živimo u simbiozi.


Odrasli smo u verovanju da smo kontrolisani genetskim nasleđem i da genetski program, pohranjen u dubinama ćelije, određuje koje će se nasledne bolesti javiti tokom života, našu inteligenciju, ograničenja, sposobnosti, izgled ...

Jedno verovanje, koje je dospelo u sve školske i medicinske udžbenike i postalo jedan od nosećih stubova modernog pogleda na svet.
Samo jedno verovanje ...
No, da li je zaista sve-jedno u šta verujemo?



ŠTA SU U STVARI GENI?
Gen je deo DNK potreban za sintezu jednog proteina ili jednog molekula RNK. Moderna nauka smatra da su nasledne informacije pohranjene u DNK i da se poruke iz generacije u generaciju prenose funkcionalnim jedinicama, genima. Tokom procesa translacije ovi celoviti delovi DNK, geni, se „čitaju“ i na osnovu toga se grade proteini. Pri tome redosled (sekvence) nukleotida određuju sekvence amino-kiselina datog proteina, a proteini sa svoje strane, na mnoge načine, kao enzimi ili strukurni proteini, određuju svojstva organizma.    

Geni su nanizani duž hromozoma DNK. Dvadeset tri hromozomska para svake ljudske ćelije nose, dakle, celokupno ljudsko nasleđe, software, koji sadrži sve ono što čini čoveka.

U nameri da se sačini katalog svih ljudskih gena, osamdesetih godina je pokrenut projekat ’Human-Genom’. Uz polaznu pretpostavku da je za nacrt svakog od preko sto hiljada proteina u ljudskom telu potreban jedan gen, naučnici su uz 20.000 regulatornih proteina očekivali najmanje 120.000 gena. Međutim, došlo je do kosmičke šale (Lipton). Umesto očekivanih 120.000 genetičari su utvrdili da ljudski genom čini otprilike 25.000 gena. „Više od 80%  pretpostavljene i potrebne DNK ne postoji.“ Primitivni nematod (valjkasti crv) se sastoji od tačno 969 ćelija. Uprkos tome, njegov genom sadrži 24.000 gena. Iako ljudsko telo poseduje više od 50 triliona ćelija, mi posedujemo samo 1.500 gena više nego valjkasti crv.

David Baltimore, jedan od najistaknutijih svetskih genetičara i dobitnik Nobelove nagrade, govorio je o pitanju ljudske složenosti: [Baltimore 2001.] »Osim ukoliko ljudski genom ne sadrži mnogo gena koji su nevidljivi za naša računala, jasno je da naša nedvojbena složenost u odnosu na crve i biljke nije rezultat toga što imamo veći broj gena od njih.« (Bruce Lipton: „Biologija verovanja“). 

Takođe, eksperimenti su pokazali da ćelija, iz koje je odstranjeno jezgro sa DNK, može preživeti još dva do tri meseca, uz očuvanje funkcija disanja, apsorpcije hrane,  metabolizovanja hrane, izlučivanja, motorike, uz očuvanu sposobnost komuniciranja sa drugim ćelijama i primerene odgovore na draži iz okruženja, koje zahtevaju zaštitu. Jedino, što ona ne može, je da se razmnožava, jer joj nedostaje građevinski plan = geni.

Jezgro ćelije se tako pokazalo kao loš kandidat za njen ’centralni glas’, mozak, a koncept DNK kao neke vrste magacina gena, u kojima je zapisan plan izgradnje ljudskog bića – tajne ljudskosti -  očigledno nedovoljan da bi se objasnila ogromna (do kraja neproučena) složenost ljudskog bića.

Šta onda upravlja složenim procesima u našem telu?

„SVE ŠTO JESTE, JESTE ...“
Bruce Lipton, celularni biolog, univerzitetski profesor i autor, u svojim knjigama „Biologija verovanja“, „Inteligentne ćelije – kako iskustva upravljaju našim genima“, „Spontana evolucija“, brojnim člancima i predavanjima izložio je sasvim drugačiji koncept, u kome čovek više nije materijalni mehanički uređaj i bespomoćna  žrtva genetskog bacanja kockica, već svesno biće, u čijim rukama leži moć i istovremeno odgovornost za zdravlje i kvalitet sopstvenog života. 

Upravljački centar Dr Lipton prenosi iz centra ćelije, jezgra, na samu marginu, na mesto gde se unutrašnjost i spoljašnjost dodiruju: sedam milioniti milimetra tanku ćelijsku membranu (mem-brane/brain), preko koje ćelija ’komunicira’ sa okruženjem. Preko njenih elegantno jednostavnih mehanizama naše telo signale iz okruženja pretvara u ponašanje. Ćelijom ne upravljaju geni, nanizani na hromozome u njenom jezgru, već interakcija sa okruženjem – spoljašnji uticaji, koji izazivaju reakcije u njenoj unutrašnjosti.

Bruce Lipton tvrdi (i dokazuje), da ćelijom ne upravljaju niti jezgro ćelije, niti geni, već okruženje. Svaka ćelija je, naime, opremljena genijalnom celularnom „tastaturom“. Misli se na proteine ćelijske membrane, koji je čine propusnom ili je zatvaraju. U tu svrhu postoje takozvani receptorni proteini „antene“, koji primaju signale iz okruženja. Drugi proteini u ćelijskoj membrani na osnovu toga izazivaju odgovarajuće ćelijske reakcije, zbog čega ih nazivamo efektorskim proteinima. Upravo kao i ljudi, ćelije raspolažu mehanizmom opažanja i reagovanja, koji im omogućava da inteligentno reaguju na okruženje.“ (Benjamin Seiler - Nicht Gene prägen den Menschen – der Mensch prägt die Gene!).

Prijem signala iz okruženja i njihova interpretacija u epigenetici predstavlja ključ naše biologije. DNK zaista stvara RNK, a RNK onda proteine. Ali DNK ne upravlja samim procesom, već njome upravljaju regulatorni proteini, koji se sa svoje strane ravnaju prema signalima iz okruženja.

Odnosno, prema načinu, na koji te signale interpretiramo.    

Pojednostavljeno rečeno, paljenje crvenog svetla će za nekoga predstavljati znak za opasnost. Regulatorni proteini će reagovati na ovaj znak i naša DNK će biti očitana u skladu sa time. Sledećeg trenutka će čitava hemija tela reagovati na signal za opasnost. Prema Liptonu, geni predstavljaju jednostavno bluprint, građevinski plan za proteine. Koji deo tog plana se trenutno čita, zavisi od upravljanja regulatornih proteina, koji zavise od percepcije našeg okruženja.

Kod nekog drugog čoveka će isti podražaj paljenja crvenog svetla izazvati sasvim drugačiji odgovor, koji će usloviti sasvim drugačiju biohemijsku reakciju u njegovom telu. „Istraživanja sinteze proteina su pokazala da epigenetički brojčanici iz istog genetskog nacrta mogu stvoriti dve hiljade i više varijacija proteina“. (Lipton: „Biologija verovanja“). Već prema tome kako percipiram i interpretiram svoje okruženje, čitaju se i moji geni. Ne kontrolišu geni nas, već mi svojim duhom kontrolišemo svoje gene i način, na koji se oni iščitavaju. Nismo žrtve telesne hemije, već njeni stvaraoci. Naše misli i osećanja se reflektuju na svaku ćeliju u našem organizmu. 

BIOLOGIJA VEROVANJA
Epigenetika čoveka više ne posmatra kao neku vrstu slučajno nastalog mehaničkog uređaja, kojim upravljaju od njega nezavisni biohemijski procesi u telu, već prepoznaje centralnu ulogu uma i duha. Promenom percepcije ili verovanja, šaljemo potpuno drugačiju poruku ćelijama u svome telu. Tako mentalno-emocionalna klima u našem umu i verovanja koja negujemo postaju od ključnog značaja za uspešno upravljanje našim vozilom. Međutim, brzo ćemo se uveriti da odluka da promenimo način pogleda na stvari, usvojimo pozitivan pogled na svet i stresemo sa sebe neproduktivne negativnosti nije dovoljna.

Pored svesnog uma, kako navodi Lipton, mi posedujemo i podsvesni um, „super kompjuter napunjen ogromnom bazom programiranog ponašanja“. Mnogi programi su instinkti, neki su genetski nasleđeni, ali većinu čine podsvesna programiranja automatski usvojena u najranijem detinjstvu. Podsvesni um je nalik uređaju, koji automatski i bez razmišljanja odgovara na  stimulanse iz okruženja na osnovu pohranjenih modela ponašanja.“ Mada verujemo da u rukama čvrsto držimo upravljač  svoga vozila, ogroman deo našeg ponašanja je u stvari pod kontrolom podsvesnog uma, auto-pilota. Tako većina naših reakcija – odgovora – ne predstavlja svesno delovanje na osnovu percepcije konkretne stvarnosti, već mehaničko ponavljanje: posezanje za „zapamćenom“ reakcijom, zastarelim, neadekvatnim, ponekad i (auto)destruktivnim odgovorom. Drugim rečima, nemamo kontakt sa stvarnošću, već na nju projektujemo daunlodovane programe, proglašavajući ih za objektivnu stvarnost.

U trenutku usmeravanja pažnje (samoposmatranja) na naše odgovore, koji se odvijaju automatski, dobijamo informacije o sopstvenoj strukturi verovanja i mogućnost da odaberemo svesno delovanje. Čak i jednostavno poređenje sa činjenicama - ukoliko su one dostupne - može dati informaciju gde je počela projekcija, ako smo spremni za to.

A na tom mestu se i donosi odluka da li ćemo te informacije upotrebiti za rad na sebi.
Ili nastaviti da projektujemo...
                                                          ***
Biologija verovanja čini razumljivim fenomen spontanih samoisceljenja, placebo efekat i objašnjava kako naša osećanja, misli i raspoloženja tako snažno deluju na naše telo. Ipak, ovaj uticaj nije uvek pozitivan - analogno placebu deluje i nocebo efekat, u slučaju koga negativne misli šalju štetni signal regulativnim proteinima i vode u bolest. 

Lipton smatra da je samoisceljenje primarni instinkt u našem telu, koji biva zatomljen naučenim sistemima verovanja. Odricanje od sopstvene moći u korist farmaceutskih sredstava na podsvesnom nivou šalje snažnu poruku svim ćelijama u organizmu. Takođe, redukcionistički pristup lečenju, koji delove organizma posmatra kao izolovane celine, ne odgovara holističkim principima, na kojima su izgrađeni živi organizmi.   

Medikamenti i operacije m o ć n a su oruđa kada ih se ne upotrebljava preko mjere, m e đ u t im ideja o čarobnoj piluli je fundamentalno pogrešna. Svaki put kada se medikament unese u tijelo da bi se popravila tjelesna funkcija A, neizbježno dolazi do poremećaja funkcije B, C i l i D. Našim tijelima i našim umovima ne upravljaju genetski regulirani hormoni i neurotransmiteri. Našim tijelima, n a š im umovima, a tako i naš im životima upravljaju naša vjerovanja... O, vi, malovjerni!“ (Bruce Lipton, „Biologija verovanja“).

Kako deluju naša verovanja? Kada um proceni da je okruženje sigurno i podržavajuće, ćelije se bave rastom i održavanjem organizma. U stresnim situacijama, u kojima um percipira opasnost u okruženju, aktiviraju se  hormoni stresa, neurotransmiteri raznose poruku o opasnosti po čitavom telu i rast ćelija biva redukovan. Energija se drugačije rapoređuje u organizmu, povećava se prokrvljenost u rukama i nogama („bori se ili beži“) a nivo energije, potreban za druge funkcije, svodi na minimum. Sve funkcije nepotrebne za odbranu se zaustavljaju, da bi se obezbedila rezerva, dok adrenalinska aktivnost troši ogromne količine energije na mobilisanje mehanizama odbrane. Time gubitak praktično postaje dvostruk, jer se zaustavljaju i sve one funkcije, koje služe proizvodnji nove energije. 

Preusmeravanje energije u slučaju spoljne opasnosti je veoma zdrava funkcija zaštite integriteta čitavog organizma. Zamišljena je za brze i kratkotrajne reakcije u neposrednoj opasnosti. I dok naše ćelije mogu da izdrže kratkotrajne periode stresa, dugotrajni stres vodi do narušavanja funkcija tela i do bolesti. Nažalost, neobično programiranje, kome smo izloženi u „civilizovanom društvu", je dovelo do prilične otupelosti naših receptora, tako da ne samo da ne prepoznajemo otrovne i štetne tvari i ne odbacujemo ih, već ih sami proizvodimo i dobrovoljno unosimo u sebe. Sa druge strane, civilizacijski software nas na osnovu modela verovanja i uslovljenosti drži u stanju neprestanog stresa zbog izmišljenih opasnosti i neostvarenih lažnih ciljeva.

Tako, pre nego što usmerimo svoje svemoćne misli na kreiranje najnovijeg modela BMWa, možda ne bi bilo loše preispitati verovanja, na osnovu kojih nam je baš on neophodan. Možda nas tema „putovanje“ odvede dalje nego što pretpostavljamo...

MEĐUĆELIJSKA SARADNJA
Delovanje misli i emocija na materiju i presudan uticaj naše percepcije i sistema verovanja na biohemijske procese u našem telu predstavlja revolucionarnu promenu paradigme u modernoj biologiji.  Međutim, podjednako mi se važnim čini drugačiji pogled na ljudsku evoluciju.

Naše telo je sastavljeno od oko 50 triliona ćelija, koje kroz maestralnu međusobnu interakciju i korišćenje najsloženijih tehnologija, grade i održavaju naš organizam. Iako smo mnogo veći od svake pojedinačne ćelije i naizgled složeniji - proizvod milijardi ćelija - u našem telu u stvari nema nijedne nove funkcije: svaka ćelija sa jezgrom poseduje ekvivalente našem nervnom sistemu, endokrinom sistemu, sistemu za varenje, za izlučivanje, disanje, za reprudukciju, mišićni sastav i kostur, kožu (membranu) i imunološki sistem. Ćelije mogu preživeti samostalno, ali se ipak radije povezuju i pronalaze svoju svrhu zauzimajući mesto koje im pripada u održanju celine. Nalik ljudima, neprestano analiziraju draži iz okoline u kojoj borave, biraju okruženje i prikladno ponašanje koje će im omogućiti opstanak. 

I nalik ljudima, izgradile su palate, gradove i megapolise – delove našeg tela -  stvarajući najveličansvenije arhitektonsko delo: život u harmoničnoj i skladnoj zajednici.

Kako Lipton navodi u svojoj „Biologiji verovanja“, veće i harmonične zajednice su posledica inteligentnog odabira prikladnog ponašanja koje će omogućiti lakše preživljavanje.

Što organizam posjeduje veću svjesnost o svojoj okolini, to su bolji izgledi za njegovo preživljavanje. Kada se stanice udruže, eksponencijalno povećavaju svoju svjesnost“.  


Takođe, delotvornost usled podele rada omogućava  da pojedinačna ćelija u zajednici preživljava sa manje, da troši manje energije, pa to doprinosi kako njenim većim izgledima za opstanak, tako i većem kvalitetu života.

S obzirom na sve složene operacije, koje smo u stanju da izvedemo, možemo pretpostaviti da mudre ćelije u našem organizmu raspolažu i visokom svešću o tome da je očuvanje mikrookruženja u kome žive – nas - i unapređenje modela saradnje sa drugim ćelijama, od ključnog značaja i za njihov sopstveni opstanak i kvalitet života.

Naravno, teoretski bi bilo sasvim moguće pretpostaviti da na primer ćelije, naseljene u jetri, proglase jetru za centar univerzuma, sebe za ’najpravednije ćelije’, koje će krenuti u bespoštednu borbu do istrebljenja sa svojim smrtnim neprijateljima, ćelijama bubrega.

Možemo pretpostaviti da se belim krvnim zrncima ne dopadne ’boja kože’ crvenih.

Verovatno ćemo lako zamisliti ćelije, koje veruju da su na osnovu bilo kojih kriterijuma ’jednakije’ od drugih ćelija.

Ili na primer ćelije pluća, koje izgrade krematorijume, da bi što efikasnije uništile ćelije želuca. I ćelije želuca, koje počinju da se šire na teritoriju debelog creva.

Da, ili zamislite samo ćelije, koje umesto hranljivih supstanci počinju da proizvode ogromne količine đubreta koje razbacuju svuda po našem telu.

Ili ćemo možda naći i takve ćelije, koje počinju za sebe da grabe sve resurse i energiju, koja se proizvede u našem telu za sve njegove ćelije i njegovo sopstveno održanje, jer veruju da je to najprikladnije ponašanje, koje će im omogućiti opstanak i visok kvalitet života.  Možemo takođe zamisliti da razviju interesantne teorije, koje će potkrepiti to verovanje

 „Nažalost, kada je Charles Darwin istaknuo radikalno drukčiju teoriju o nastanku života, zgodno smo »zaboravili« na to da je za evoluciju neophodna suradnja. Darwin je prije sto i pedeset godina ustvrdio da su živi organizmi uključeni u vječnu »borbu za preživljavanje.« Za Darwina, borba i nasilje nisu samo dio životinjske (ljudske) prirode nego glavne »sile« koje stoje iza evolutivnog napretka. U posljednjem poglavlju svog djela O postanku vrsta: pomoću prirodnog odabira, ili o očuvanju privilegiranog podrijetla u borbi za život Darwin je pisao o neizbježnoj »borbi za život« i da se evolucija pokreće »ratom prirode, od gladi do smrti.« Spojite to s Darwinovom postavkom da je evolucija nasumična i imamo svijet, kako ga je Tennyson pjesnički okarakterizirao, »krvavih ralja i kandža«, niz beznačajnih, krvavih borbi za preživljavanje.“ (Bruce Lipton, „Biologija verovanja“).



Verujem da lako možemo zamisliti i ishod takvih verovanja na ukupno stanje našeg organizma – pojava samodovoljnih ćelija, koje prestaju da rade u korist celine, zatvaraju se za sve poruke, prestaju da budu solidarne, počinju svu energiju da grabe za sebe i da se nekontrolisano umnožavaju.

 Da li bi paketi hemoterapije bili adekvatan lek i
da li je zaista sve-jedno u šta verujemo?

U nastavku sledi odličan intervju sa dr Bruce Liptonom sa interesantnim biološkim pogledom na sada već čuveni „sadašnji trenutak“:-)


EPIGENETIKA – MIŠLJENJE UPRAVLJA GENIMA
http://medizin-transparent.de/mehr-wissen/epigenetik/index.html

Prevod: Jelena

Timm: U svojoj novoj knjizi “Spontana evolucija“ objašnjavate zašto su dinosaurusi izumrli. Ali iz kojih razloga su krokodili, kao arhosaurusi, preživeli do danas? Da li su spremnost na agresiju, samopouzdanje, samopomoć, ego-centrirana sposobnost prilagođavanja i nedostatak moralnih predstava ključni za preživljavanje, dugovečnost i zaštitu od oštećenja imunološkog sistema, kao što su na primer rak i virusna oboljenja?  

Lipton: Ponašanje našeg društva počiva na dogmi, da se sve zasniva na nasilju i da se stalno nalazimo u borbi za opstanak. Ali to nije tačno! Za naše društvo je veoma važno da shvatimo da Darvinova osnovna postavka „Preživljavanje najjačih“ nije tačna. Razjasnio bih to narednim primerom: Sigurno je tačno da lav juri i ubija gazelu. Ali koliko gazela se kreće u krdu? 200? Većina gazela ne trči za svoj život, kada primeti lava kako kruži oko krda. One znaju da se njima neće ništa dogoditi – a zašto? Zato što nisu najslabiji primerci. Jedina gazela, koja se mora plašiti, je ona najslabija. To se poklapa sa izvornom teorijom Alfreda Rusela Valasa (Russel Wallac), koji je govorio o „eliminisanju najslabijih“. Međutim, teorija Alfreda Rusela Valasa nikada nije prihvaćena, jer je Darvin, koji je poticao iz viših društvenih slojeva, preuzeo tu teoriju i promenio je tako da je mogla da opravda ponašanje višeg sloja, koji ne vodi računa o „običnim ljudima“. Prihvaćene studije su prilagođene društvenoj strukturi. Nazad na moj primer: Pošto je lav ubio najslabiju gazelu, on će se sledećih nekoliko dana odmarati i neće loviti. Ali šta nam se prikazuje na TV-u? Lav, kako neprestano kruži oko krda i lovi jednu gazelu za drugom.

Ako biste morali da birate između ova dva sveta, „preživljavanje najjačih“ i „eliminacija najslabijih“, koji biste izabrali? Ja bih dao prednost „eliminaciji najslabijih“, jer je lakše ne biti najslabiji, nego morati da budeš najjači, stalno u borbi za život. Evolucija ne počiva na takmičenju, već naprotiv – na saradnji.  

Timm: Krokodil vs. čovečnost? Da su ljudi sve vreme živeli u harmoniji, da li bi uopšte postojala neophodnost evolucije?
Lipton: Pošto čovek raspolaže sposobnošću mišljenja, on mora da prepozna neophodnost daljeg razvitka u sadašnjoj situaciji. Svi možemo sedeti i govoriti kako situacija u svetu trenutno nije baš dobra. Ali tako ćemo doći do tačke, kada ćemo, ako budemo stvari i dalje gurali u ovom pravcu, svi umreti. Budući da smo inteligentna bića, trebalo bi sada da počnemo da menjamo svet. Naše vlade to doduše ne podržavaju, Darvinov princip privilegovanih rasa je u tim krugovima duboko ukorenjen. Svaka zemlja ima svoje privilegovane rase i one, koje se apsolutno odbacuju. Darvinova knjiga je dobila političku dimenziju “Ubij ih, pre nego što oni ubiju tebe.“ Preko te knjige su vlade formirale svoju politiku i životne principe. Ali Darvin nije bio u pravu. Njegova teorija nije tačna, ali se uprkos tome danas i dalje podučava, na njoj se gradi društvo i ono se orijentiše prema njoj. Nasilje u ovom obliku nije prihvatljivo, posebno ne onda, kada ste na vrhu hranidbenog lanca. Moramo da promenimo istoriju.    

Timm: Za život u harmoniji je od suštinske važnosti pravo okruženje ...
Lipton: Čovek mora da nauči kako da se odnosi prema okruženju i ljudi sa time imaju problem. Sa jedne strane stoji crkva, sa druge nauka. Crkva kaže, Bog je stvorio ovaj svet i čovek ima vlast nad svime, tako da može da čini šta mu je volja. Nauka kaže, čovek je pukim slučajem nastao na Zemlji i tako može da čini šta mu je volja. On nije vezan za Zemlju. Ali to je pogrešno. Sve je povezano sa svime. To je kao kod klackalice: uvek, kada neki organizam ispadne iz ravnoteže, priroda stvara drugi, koji ponovo treba da uspostavi balans. Čovek stoji na vrhu i može svojim ponašanjem da uništi planetu ili da je očuva. Moramo naučiti da ne možemo živeti bez okruženja, i shvatiti da samo zato i jesmo tu, da bismo uneli harmoniju u okruženje. Mi smo tu, kako to kažu Indijanci, da bismo negovali baštu.  

Timm: Pogledajmo nekog čoveka, koji zbog okolnosti živi u negativnoj interferenciji. Po Vašem mišljenju jedna ćelija nalazi harmoniju, kada prihvati harmoniju, a čovek se može uporediti sa ćelijom. Onda bi moralo biti moguće, pretvoriti negativnu interferenciju u harmoniju. 
Lipton: Da.

Timm: Zar nije pre tako, da se harmonija odbija o negativan stav?
Lipton: Kao danas u svetu? Što znači, da li ljudi razumeju svoj odnos među sobom i prema svetu? A odgovor je ne. Nauka je čoveku dala informacije, ali te informacije su bile pogrešne, zbog toga čovek nije mogao da unese harmoniju u svet. Kada bi sva deca širom sveta bila vaspitavana da misle da smo svi delovi jedne velike porodice, nezavisno od boje kože, mogli bismo da živimo kao velika porodica. Interesantno je da ljudi upravo počinju da razmišljaju o tome, iako ovakvo razmišljanje nije integrisano u naše vaspitanje. Ljudi počinju da se pitaju, zašto bi išli u rat ili slali svoju decu u rat, kada ljudi na svetu i nisu tako različiti. Informacije i komunikacija preko interneta omogućavaju ljudima da srastu, nastaje jedna svest. Vlade se tome protive, jer je za funkcionisanje društvenog poretka neophodno „moje“ i „tvoje“. Ukoliko upitamo ljude, velika većina će reći da je od važnosti za život nešto hrane, dom, sigurnost i možda rad. I zašto to ne možemo da imamo, kada većina to hoće? Zato što naspram moćnika nemamo moć. Jer nam je naša nauka oduzela moć: „Ja sam žrtva, ja tu ništa ne mogu. Kada sam bolestan, samo mi lekar može pomoći.“ Ovo verovanje nam se od malena programira preko načina mišljenja naših predaka. Ta vrsta mišljenja mora da se promeni. Trenutno novac upravlja svetom, ali novac će u bliskoj budućnosti izgubiti svoju vrednost. Doživećemo inflaciju, jer se sve više novca gura u rastuću planinu dugova, posebno u SAD. Tada će moć imati onaj, ko ima komad hleba ili komad zemlje. Tada će se svet promeniti i moraće da se promeni, inače će brzo doći do kraja.

Timm: Vi kažete da na nas utiče naše okruženje, tako da sadašnje metode lečenja straha u konvencionalnoj medicini imaju „nocebo-efekat“.  
Lipton: Potpuno je tačno da konvencionalna medicina ima „nocebo-efekat“. Zato što te ohrabruje u tome da se osećaš kao žrtva. Ukoliko imaš dovoljno novca, mogu da te izlečim. U SAD se 60% obijanja banki vrši zbog bolničkih računa. Normalni građani, koji obole od raka, često moraju da prodaju kuću, da bi mogli da plate lečenje. A za šta? Hemoterapija je otrov. Ako bi se zdravoj osobi dala hemoterapija, ona bi umrla. A ako je čovek već bolestan? Onda hemotrapija ubrzava smrt. Ona nam može pomoći isključivo na osnovu našeg sistema verovanja. Najnovije studije pokazuju da ljudi, koji su odbili konvencionalno lečenje, pokazuju mnogo višu stopu isceljenja od ljudi, koji su se podvrgli terapiji. Konvencionalna medicina je loša kada je reč o hroničnim oboljenjima, ali postoji jedan izuzetak. Medicina može da postigne prava čuda transplantacijom organa ili u hirurgiji. Međutim, pošto medicina ne razume kako se leče uzroci hroničnih bolesti, ovde se javlja nocebo-efekat utoliko, da medicina kaže da nije moguće lečiti neke bolesti.  

Timm: U oblasti nauke je važno razmišljati u kategorijama, kao što su mikrokosmos i makrokosmos. Ako je sve povezano sa svim, kategorije izgledaju suvišne. Time nastaje proizvoljnost, zbog čega se nova teorija posmatra kao neprihvatljiva.
Lipton: Postoji nešto, na šta filozofija još uvek nije obratila pažnju: Univerzum je izgrađen na fraktalnoj geometriji. Geometrija je matematika prostorne strukture, dakle, ako želimo da govorimo o strukturi sveta ili strukturi bilo čega, reč je o geometriji. Šta je to tako jedinstveno u fraktalnoj geometriji? Fraktalna geometrija koristi uvek iznova istu jednačinu. Primenjujemo jednačinu i rešavamo je, dobijamo odgovor i njega ponovo unosimo u jednačinu. Uzimamo jednostavnu liniju i presecimo je na pola. Dobijamo polovinu, rasecamo tu polovinu i dobijamo četvrtinu. Na isti način dobijamo osminu. To možemo nastaviti do u beskraj, strukture će se ponavljati na svakom nivou strukture. Želite da znate kako funkcioniše čovečanstvo? Pogledajte skup ćeija čoveka sa 50 miliona ćelija, kako koegzistiraju u harmoniji. Pogledajte ćeliju, ona je minijaturni čovek. Sve je isto, ako ste shvatili jedan nivo, shvatili ste i svaki drugi nivo. „Kako gore, tako dole“, a to je karakter fraktalne geometrije. Dakle, mikrokosmos ili makrokosmos, reč je o istoj stvari.

Timm: Taj pristup do sada svakako nije primenjen.
Lipton: Ne, jer se novo razumevanje ne poklapa sa važećim principima, koji su se pokazali kao netačni. Treba integrisati nove principe harmonije, saradnje, jedinstva, prepletenosti, povezanosti i tada ćemo živeti u jednom drugačijem svetu.

Timm: Još jedno pitanje u vezi sa kategorijama: naš um se može podeliti na instinkt, razum i refleks ...
Lipton: Prvi nivo razvitka možga je refleks. Ne razmišljanje, samo draž – reakcija, input – output. Sledeći nivo je nadražaj – proces – reakcija; tj. kada se primi draž, mogu se integrisati dodatne stvari i time se menja output, on postaje kompleksniji naspram jednostavnog refleksa. To je definicija jednog sistema, on uvek ima iste četiri komponente, nezavisno o kom je sistemu reč. Refleksija je deo komponente pamćenja, kada imamo svest o tome šta na nas deluje spolja. Reptili su svesni, oni žive u sadašnjosti. Sisari, sledeći nivo, su samosvesni i uzimaju u obzir i budućnost. Reptili učine nešto i zatim gledaju šta će se dogoditi, kao na primer Džordž Buš u slučaju rata sa Irakom.

Timm: Put do holizma, kako ga nazivate u svojoj knjizi, uzima u obzir zapadni svet i zato se može posmatrait kao put zapadnog sveta. Šta je sa zemljama kao što su Afrika i Azija, kada je reč o predstojećem evolucionom skoku?
Lipton: Te zemlje već žive u skladu sa prirodom. Kada budemo shvatili tu neophodnost, otići ćemo k njima i moliti da nas nauče toj vrlini. Tako su i te zemlje seme budućnosti. 

Timm: Mnogo hvala na Vašem vremenu.



21.06.2012.

PRIRODA IDE ONLINE


Pjotr Garjajev - doktor biologije, akademik Medicinsko-tehničke akademije Rusije:

“Molekul DNK u vodenom rastvoru emituje kontinuirani zvuk. Proizvodi složenu melodiju sa muzičkim izrazima koji se ponavljaju. Dobro zvuči, melodija je interesantna, to je sam po sebi veoma zanimljiv fenomen. Molekul DNK sam ozračio ultrazvukom, kao što je ultrazvučni aparat, i šta sam čuo, umesto složene melodije, ostala je samo jedna usamnjena nota. To znači da smo koristeći ultrazvuk, obrisali ogromnu količinu informacija iz molekula DNK, koja se realizuje kroz zvuk. Tada sam pomislio, Bože moj, mi nemamo zdrave dece. Na Zemlji nema zdrave dece, zato što svi oni prolaze ultrazvuk…”

Znanje je moć. Informišite se!