ČETVRTI PUT - O NASILJU III

• Maurice Nicoll
  Commentaries V
• IDEJA NASILJA U RADU
  Amwell 07.01.1950.

U mnogim prilikama smo govorili o nasilju. U vezi sa tim su u poslednjih nekoliko godina rečene mnoge stvari u vezi sa činjenicom da negativne emocije vode do nasilja. Čovek i žena, koji postanu plen negativnih stanja, počinju, recimo, sa samosažaljenjem, koje najzad vodi do nasilnih reakcija na događaje života. Moramo shvatiti da na dnu negativnih emocija leži nasilje. I budući da Rad tako mnogo govori o važnosti posmatranja negativnih stanja i neidentifikovanja sa njima, možete razumeti da je u stvari rečeno da treba da prevaziđemo nasilnog čoveka, nasilnu ženu u sebi.

Pokušajmo da to što jasnije razumemo. Svako od nas, bilo muškarac ili žena, nosi duboko u sebi nasilnu osobu. Pristup do te osobe obezbeđuje naša negativnost. Počinjete da osećate kako se prema vama nepravedno odnose – a ko to ne oseća? I od tog trenutka ste na putu do  psihološke zemlje u vama koja vodi u glibove nasilja. Zbog toga moramo biti tako pažljivi, ukoliko zaista želimo da praktikujemo ovaj Rad, truditi se da sprečimo da se ispolji čak i mala opaska negativne prirode. Ali pitanje je dublje od toga. Možete imati dobre manire i biti veoma učtivi prema drugim ljudima, možete biti pažljivi i slatkorečivi, spolja veoma ljubazni prema drugim ljudima, a da ih u svom unutrašnjem svetu ne volite, da ih se gnušate, mrzite ih, ne možete da ih podnesete. Nedavno sam o ovome govorio i rekao sam da se spolja možemo suzdržati od nasilja u društvu drugih ljudi, jednostavno jer se plašimo da ne izgubimo reputaciju ili da se ne upletemo sa policijom, ali ovakva osoba ne radi zaista Rad – to je mehanički čovek, koji se spolja ponaša civilizovano. Zašto se spolja ponašamo civilizovano? Postoji stotinu i jedna stvar, koja čoveka sprečava da zaista izrazi ono šta misli. Spomenuću strah od gubitka ugleda, strah od policije – možete dodati ostatak, kao strah da budete izbačeni iz kluba, strah od ogovaranja. Sve te stvari su spoljašnje spone, koje sprečavaju da se skriveno nasilje otvoreno manifestuje. A ipak se sve vreme unutar sebe u unutrašnjem čoveku, u svetu privatnih misli i osećanja, ponašamo kao nasilni, praistorijski ljudi, koji mrze i gnušaju se.

Sada, na šta Rad stavlja naglasak? On stavlja naglasak na unutrašnjeg čoveka, koji je povezan sa razvitkom suštinskog čoveka. To trenutno možemo uporediti sa džunglom punom divljih zveri i upravo ta džungla puna divljih zveri treba da bude dovedena u red, kao što je Orfej uneo sličnu harmoniju u sličnu džunglu, tako da svaka osoba može da prođe kroz nju, a da ne bude izgrižena, izbodena ili ubijena. Kada osoba u ovom Radu počne da posmatra sebe, neophodno je da posmatra kako se ponaša spolja kada je, da tako kažemo, niko ne vidi. Kada ste sami, osoba postaje misao, jer kada ste sami, tada ste sa svojim unutrašnjim svetom misli i osećanja. Pitanje je kako se ophodite prema ljudima u tom unutrašnjem svetu, gde mislite da vas niko ne gleda, da možete da zaronite u svaku privatnu mržnju i nedopadanje i ogorčenost i osvetu. Ali Viši Centri vide samo taj unutrašnji svet vas samih i sude vam prema njegovom stanju i neće vam uopšte pomoći – u stvari, ne mogu to – dok ne počnete da pročišćavate taj unutrašnji svet, za koji verujete da ga niko ne vidi. Kao što sam rekao, kada kroz vaš unutrašnji svet može proći osoba, čak i da vam se ne dopada, a da ne bude povređena ili ubijena, znači doseći izvanredan nivo bića. To je pravo, unutrašnje ili ezoterično značenje Zapovesti: „Ne ubij!“ i mogu vas uveriti da se veliki deo rada mora obaviti u tom unutrašnjem svetu, u kome čovek zamišlja da je oslobođen posmatranja. Tako, ponavljam da treba da dosegnete stepen, na kome, kada ste sami, svako, koga poznajete, bilo da vam se dopada ili ne, može proći a da ne bude ustreljen ili iskasapljen.

Još jednom mora biti rečeno da čitav Rad počinje samo-posmatranjem. Ne možete obavljati ovaj Rad ako nikada niste posmatrali sebe i ako ne znate šta to znači. Na primer, ako nikada niste posmatrali da ste učtivi spolja a da iznutra mrzite, ne možete obavljati ovaj Rad. Ne vidite kontradikciju. Većina učtivih ljudi je svesno da je učtivo, ali nisu sasvim svesni da je njihova učtivost maska za njihovu mržnju prema drugim ljudima. Samo putem samo-posmatranja oni mogu opaziti te dublje slojeve sebe, koji su suprotni njihovom ponašanju. Vi znate da se ovaj Rad ponekad naziva ezoteričnim hrišćanstvom i iz tog razloga je često korisno čitati Jevanđelja u svetlu ovog učenja. Ne kažem, čitajte ih religiozno, već čitajte ih kao psološke dokumente, sa kojima je ovaj Rad direktno povezan. Voleo bih da neko od vas pronađe delove u četiri Jevanđelja u kojima se naglašava važnost samo-psomatranja. Daću jedan primer:

„A zašto vidiš trun u oku brata svog, a brvna u oku svom ne osećaš?“ (Matej, VII.3).

Priznaćete da je to veoma dobar primer za ono, što Rad govori o posmatranju sebe umesto nalaženja grešaka u svim drugima. U tom kratkom odeljku se ukazuju da zaista treba da posmatrate sebe nekritički pre nego što kritikujete druge ljude. Sve to će voditi do smanjenja nasilnosti u vama, u vašem unutrašnjem čoveku, u onoj vašoj strani, koju niste sasvim prihvatili na vašem sadašnjem stepenu svesnosti, ali ste skloni da je projektujete na druge ljude. Ovde imamo veoma dobru vežbu u svesnom radu na sebi, koja je u životu sasvim nepotrebna, ali se  u Radu stalno podučava, da bi nas podsetila da se probudimo. Jer čovek mora imati taj unutrašnji, duhovni uvid u sebe i to znači biti budan –
u suprotnom, on je u snu ili čak mrtav.
Kraj