ČETVRTI PUT - SUŠTINA I LIČNOST VIII

Prionula sam na posao da tematske celine iz Četvrtog puta na blogu povežem, dobro proverim i lektorišem, te napravim PDF-fajlove i postavim na 4share … a onda sam u V tomu pronašla još zanimljivih tekstova o jednoj od tema i … ovo se nikada neće završiti…:-)

Nekoliko nastavaka o „Suštini i Ličnosti“, pre nego što veliko spremanje dođe na red.

MORIS NIKOL
PSIHOLOŠKI KOMENTARI NA UČENJE GURĐIJEVA I USPENSKOG

Amwell,

3. januar 1953.

O PROMENI SUŠTINE

Ako ne znate zašto radite ovaj Rad, on se neće povezati sa vama. Ukoliko i dalje bude ostao nepovezan sa vama, neće izvršiti uticaj na vaš život. Ukoliko ne bude uticao na vaš život, vi se nećete promeniti. Dok god se ne budete promenili, nivo vašeg bića ostaće isti. Ukoliko vaš nivo bića bude ostao isti, vaša Suština se neće razvijati. Ukoliko vaša Suština bude ostala ista, ona će uvek privlačiti isti život. To jest, vraćajući se (uporedi koncept „večnog vraćanja“ http://izagranice.blogspot.com/2014/08/cetvrti-put-vecno-vracanje.html), vaš život će privući iste događaje, istu Ličnost i istu Lažnu Ličnost. Međutim, ukoliko Rad proizvede rast vaše Suštine, vaš život neće ostati isti. To je zbog toga što razvoj Suštine znači da ona neće privući isti život, vraćajući se. Potrebno je učiniti napor da se razume ono o čemu se ovde govori. Ljudi smatraju da će, ukoliko postoji vraćanje, ponovo pronaći Rad kada budu imali četrdeset, recimo, u dobu u kome su ga pronašli prvi put. Oni tako misle jer ne razumeju da rast Suštine označava unutrašnju promenu a ne prolaznu promenu. Ovde je um, čije je razumevanje bukvalno i zasnovano na čulnom opažanju, potpuno nemoćan. Zbog toga bi trebalo da upotrebite drugi instrument – intuitivni, psihološki um, koji je u stanju da funkcioniše izvan linearnog poretka i određenih datuma u vremenu. Ne bi trebalo da argumentuje da ćete se, kada se vaš život bude „vratio“, ponovo susresti sa Radom kada budete imali četrdeset, budući da ste ga u tom dobu pronašli ovaj put. To je razmišljanje zasnovano na čulima. Zanemarujete neobična svojstva Suštine, koja je besmrtna i ne postoji u vremenu kao telo i Ličnost, koja je stečena u vremenu. Svaka promena u Suštini je izvan vremena. Iako se promena u Suštini može odigrati u određeno vreme u vašem životu, ona više nije omeđena vremenom. Telo postoji u vremenu, ali Suština ne. Suština može još jednom formirati telo i Ličnost u vremenu, u ograničenoj dimenziji, koja uključuje početak i završetak, rođenje i smrt, međutim ako se Suština promeni – to jest, ako se razvije – ona neće formirati isto telo i Ličnost. Ona takođe neće privući isti život, koji je privukla pre nego što se promenila. Ona to ne može. Svira novu melodiju. Sada, ako u sebi ne uočite ništa što bi iziskivalo promenu, nećete promeniti Suštinu. Međutim, probiti se kroz samozadovoljstvo i izgovore, nije lako. Ljudi, koji samo slušaju o Radu, ne vide ništa posebno pogrešno u sebi, čak i ako sagledavaju sebe u svetlosti onoga čemu Rad uči, što veoma retko čine. Oni ne povezuju Rad sa sobom. Nema povezujuće sile – nema Treće Sile. Kao što je rečeno, ako ne znate zašto obavljate Rad, on se neće povezati sa vama. Kako bi drugačije moglo da bude? Ja vam godinama mogu držati predavanja o putovanju na Istok i objašnjavati teškoće sa kojima ćete se susresti, ali ako vi nemate istinsku želju i nameru da preduzmete to putovanje, već nameravate da ostanete kod kuće, neće biti povezujuće sile. Stvari tako stoje za mnoge. Oni neće skočiti da uhvate uže iznad svojih glava. Ne vide razlog da to urade. Ukoliko bi videli, bilo bi i povezujuće sile. Međutim, između kraja konopca i njih postoji provalija. Ostaju na tlu. Samo će jasno, oštro shvatanje da postoji nešto što mora da se promeni u njima, učiniti da skoče i povežu se.

Sada, ideja da će se ono, što ne promenim ili ne pokušam da promenim u sebi, vraćati, može da me probudi za moju situaciju. Stvari vremenom neće postati bolje. Tada mogu naslutiti obrise ambisa i pogledati gore i videti konopac iznad. Ta stvar u meni, koju, naravno, prvo moram da uočim i posmatram, povećaće se kada se moj život bude vratio. Shvativši da je moj specijalan zadatak da to promenim, biću u stanju da vidim zašto treba da Radim i čega treba da se oslobodim. Na taj način, probivši se kroz samoljublje, mogu da se povežem sa Radom, uočavajući da mi je to očajnički potrebno. Jednom, kada to učinim, počeću da razumem Rad kao živ, a ne samo da poznajem mrtve reči, jer znam nešto o tome na čemu treba da radim na sebi. Samo kada znate na čemu treba da radite, znaćete zašto radite ovaj Rad. Tada zaista radite Rad i on će odgovoriti na vaše unutrašnje potrebe. Setite se uvek da samo Rad može da razvije Suštinu. Život to ne može. Od onoga što radite iz životnih razloga, raste samo Ličnost. Ono što činite iz razloga Rada razvija Suštinu – i ovde treba biti oprezan, jer mnogi pokušavaju da rade ovaj Rad iz životnih razloga i tako obmanjuju sebe. Ono što činite zbog nagrade, zbog spoljašnjosti, konvencija, zasluga, iz sebičnih interesa, neće izvršiti nikakav uticaj na večnu Suštinu. Drugačiji kvalitet je potreban i drugačije razmišljanje, emocije druge vrste se traže.

NASTAVAK